Pravi rokenrol je za mene uvek bio forma rok trija – gitara, bas i bubnjevi i mnogim kvalitetnim rok sastavima je to i dovoljno. Pogledajte samo jedne Motorhead, Jimi Hendrix Experience, Cream, Primus, Rush… Sve su to bendovi sa samo tri člana, ništa mudro, ništa komplikovano, čist rokenrol. Nisam pod tim mislio na stilove pobrojanih bendova jer tu itekako ima stvari koje ne može svako da kopira.
Danko Jones je ime još jednog rok trija koji zaslužuje da ga otkrije šira publika, a kad kažem publika, mislim na ljude koji znaju šta je kvalitetna muzika na ovim prostorima. Danko Jones je ustvari ime gitariste i pevača koji je “skromno” dao ime bendu po sebi i dolazi iz Kanade, iz Toronta. Danko Jones (osoba ili bend, svejedno) korene vuče podjednako i iz panka i iz hard roka kao i iz garažnih bendova 60-ih i 70-ih.Podjednako podseća i na Thin Lizzy i na New Bomb Turkse kao i na AC / DC i Black Flag pa i na psihodelične rok bendove sa kraja šezdesetih.Dakle, jedan “galimatijas” svega i svačega ali toliko umiksovan da stvara jedan poseban zvuk koji vam može ličiti na sve pobrojane bendove ali i imati svoj, originalan zvuk. Baš zbog te osobine ovaj bend me privukao i naterao da ga pažljivije poslušam. Moj prvi susret sa njihovom muzikom je bio singl “Lovercall” iz 2002. godine koji je jednostavnim ritmom i uvodom od nekih dvadesetak sekundi i jednostavnim ritmom koji su proizvodili bubanj i bas naterali da pocupkujem. Kada su se ubacili glas i gitara prva asocijacija mi je bila Thin Lizzy, ali ne samo oni, bilo je tu i nekog pank upliva, neke energije Godfathersa, Supersuckersa, skandinavskog novog pank rok talasa sa Gluecifer i The Hellacopters kao predvodnicima. Posle preslušanog “Born A Lion” albuma otkrio sam još neke snažne uticaje, ali je to samo učvrstilo moju simpatiju prema bendu i nateralo da pribeležim ime Danko Jones kao moguću sledeću “veliku” stvar.
Od tada je prošlo 14 godina. Danko Jones nije postao sasvim “mainstream” band, ali to očigledno nije ni bio njihov (njegov) cilj. Dvadeset godina rada je evo iza njih, a oni svoj zvuk niti su promenili niti ima naznaka da će skoro to da urade.Možda je besmisleno poređenje ali jedni Ramones, Motorhead, AC / DC to nisu radili (ili u sasvim maloj meri) i ništa im nije falilo.
Dakle, bend je osnovan u Torontu, Kanada 1996. godine. Dve godine su “pekli zanat” nastupajući kao predgrupa bendovima kao što su Nashville Pussy, The Dirtbombs, The Chrome Cranks, The New Bomb Turks…
Posle dve godine napornog rintanja dobili su poziv od lokalne izdavačke kuće pod imenom Sonic Union i 1998. godine izdaju EP pod imenom “My Love Is Bold“. Relativan uspeh tog diska kao i reputacija izvrsnog live benda donosi im potpis za švedski alternatinvi label Bad Taste Records koji i nije jurio velika imena (najpoznatiji bendovi te kuće su i danas pank bendovi kao što su Chixdiggit, Hard-Ons i Satanic Surfers). Danko Jones im je daleko najveće ime i bend koji prodaje najviše albuma od svih potpisanih grupa.Ipak, ta ljubav traje već petnaest godina i bend nije menjao izdavača sve do sad.Petonedeljna turneja po Evropi donela im je priličnu popularnost, prvenstveno u Skandinaviji. Prvi album za Bad Taste su izdali nekoliko meseci kasnije već pomenutim albumom “Born A Lion“. Relativni uspeh albuma doneo im je mesto predgrupe Rolingstonsima na njihovoj svetskoj “40 Licks” turneji. Stalni koncertni nastupi širom Evrope i Amerike kao i još jedan uspešan album, izdat sledeće godine pod nazivom “We Sweat Blood” dovodi bend na poziciju da ide na zajedničke turneje sa bendovima koa što su Turbonegro i Sepultura.
Slede još tri godine neumornog nastupanja širom planete Zemlje i nastupi sa Flogging Molly, Supersuckersima i Nickelbackom i performansi na Rock Am Ring i Wacken Festivalu. Albumi “Sleep Is The Enemy” i “Never Too Loud“održava stečenu popularnost benda ali tek 2010. godine postaju globalno popularni jer njihov album “Below The Belt” donosi pregršt radijskih hitova i odlične spotove na kojima su sarađivali sa takvim “facama” kao što su glumci Elijah Wood, Ralph Macchio i Frank Drank kao i muzičari Lemmy Kilmister i Mike Watt. Posebna atrakcija je video trilogija pesama sa ovog albuma jer se priča iz spotova nastavlja jedna na drugu. (Sva tri spota možete pogledati na kraju članka 🙂 ).
Ne moram ni da ponavljam da svo vreme ne prestaju sa koncertiranjem, a ujedno i sa menjanjem bubnjara koji su se ređali kao na traci.Jedino je basista John Calabrese bio stalna Dankova podrška.2012. godina je godina kada izdaju prvi i to duplli DVD pod naslovom ” Bring On The Mountain” trajanja više od tri i po sata na kojem se nalaze dokumentarac o bendu, svih 19 spotova koje su do tada snimili kao i nastupe sa raznih koncerata širom karijere snimljenih u Evropi, Americi i Japanu. iste godine izlazi i album “Rock And Roll Is Black And Blue” koji prolazi odlično.
Poslednji album “Fire Music” predstavlja mali kreativni pad u karijeri benda i ne prolazi najbolje ni kod kritike a ni kod publike. Gitarista Danko Jones se okušao i kao radio voditelje na raznim muzičkim radio stanicama gde je imao svoju emisiju i puštao muziku koju je sam izabrao kao i kolumnista u rok magazinima kao što su švedski Close-Up, nemački Rock Hard ili norveški Mute Magazine. U međuvremenu bend je izdao i kolekciju demo i starih snimaka pod nazivom Garage Rock! – A Collection Of Lost Songs 1996-1998.
Na našim prostorima su gostovali 2010. kao podrška Axlovoj frakciji grupe Guns N Roses, ali su prošli prilično nezapaženo kao i cela ta turneja navodnih Gunsa nazvana “Chinese Democracy tour“. Šta rade trenutno, ne znam, ali pretpostavljam da negde nastupaju uživo, jer, evo već je dvadesetogodišnjica kako bend svira bez prestanka, a vi ako ste u prilici obavezno pogledajte ovo čudo od grupe, a ako ne, deo te fantastične energije možete primiti i kroz albume benda koje vam DOTKOM bezrezervno preporučuje !
DISKOGRAFIJA :
- Sugar Chocolate 7″ (1998) (Sonic Union)
- Danko Jones EP (1998) (Sonic Union)
- My Love Is Bold (1999) (Sonic Union / Outside Music)
- I’m Alive and on Fire (2001) (Bad Taste Records)
- Born a Lion (2002) (Bad Taste Records)
- We Sweat Blood (2003) (Bad Taste Records)
- Ritual of the Savage 10″ (split with Gluecifer & Peter Pan Speedrock) (2003) (Drunken Maria / Suburban)
- Sleep Is the Enemy (2006) (Bad Taste Records)
- Never Too Loud (2008) (Bad Taste Records)
- B-Sides (2009) (Bad Taste Records)
- This Is Danko Jones (2009) (Canadian-only greatest hits release) (Emd Int’l Records)
- Below the Belt (2010) (Bad Taste Records)
- Rock And Roll Is Black And Blue (2012) (Bad Taste Records)
- Fire Music (2015) (Bad Taste Records)
https://www.youtube.com/watch?v=xN82gSo85O4&w=560&h=315
https://www.youtube.com/watch?v=ZSYzchrypTY&w=560&h=315
Leave a Reply