Ulver – eksperimentalno čudovište iz Osla

ULVER je jedan od najzanimljiviijih i „najčudnijih“ evropskih bendova koji obitavaju u „limbu“ između undergrounda i mainstreama. Naime, za ovaj bend su mnogi čuli, znaju za njega, ali ga ili nisu dovoljno ili nikako slušali. Bend je prešao put od klasičnog skandinavskog „black metal“ benda do “trip-hop” i “post rock-drone” atrakcije .

Ulver je osnovan još 1993. godine u Oslu, prestonici Norveške. Ime duguje norveškoj reči za vuka i kao i većina grupa koja su sredinom devedesetih dolazili iz te skandinavske zemlje, isprva su svirali „black metal“ obogaćen folk i klasičnim detaljima.Vođeni pevačem Garmom (Kristofer Rygg), Ulver je prva tri albuma snimio kao povezanu konceptualnu trilogiju zasnovanu na skandinavskoj mitologiji i narodnim verovanjima. Ako je prvi „Bergtatt“ muzički bio pravi sirovi black metal, drugi „Kveldssanger“ je obilovao zvucima akustičnih gitara, horskim napevima i folk i klasičnim uticajima. Za mene je taj album i dan-danas, autentično remek delo, kojem se vrlo rado vraćam i često ga slušam.

Treća ploča „Natttens Madrigal“ je ponovo sva inspirisana „vukovima“, a muzički zvuči kao i većina skandinavskih black bendova tog vremena, sirovo, prljavo i izuzetno žustro.

Zaokret u zvuku grupe je počeo još 1997. godine kada u bend dolazi klavijaturista Tore Ylwizaker čije ideje prihvata i ostatak Ulvera, pa već na albumu izdatom 1998. godine „Themes from William Blakes The Mariiage Of Heaven and Hell“ uz “black metal” muziciranje možete uporedo čuti i mešavinu industrial zvuka, progresivnog i “art rocka”.Iduće godine EP pod nazivom „ Metamorphosis“ jasno daje do znanja kojim putem će Ulver krenuti.

Album iz 2000. godine „Perdition city“ i nekoliko EP-jeva apsolutno pravi otklon od metala i na njima se mogu čuti uglavnom elektronski ambijentalni radovi. Na sledećem albumu „Blood Inside“ dolazi do saradnje sa poznatim producentom Ronanom Chrisom Murphyjem koji u svom CV-ju ima i poslove sa bendovima kao što su King Crimson i California Guitar Trio i taj eksperimentalno-progresivni sound se može čuti na tom i sledećem albumu „Shadows Of The Sun“ koji je,inače, proglašen za „Norveški Album Godine 2007.“

Dve godine kasnije u grupu dolazi britanski multiinstrumentalista Daniel O Sullivan iz eksperimentalnog kvarteta „Guapo“.On donosi nove promene u zvuku i „Wars of the roses“ iz 2011. godine, a naročito album obrada bendova i pesama iz šezdesetih godina prošlog veka „Chilhoods End“ na kojem se mogu čuti, istina, skoro neprepoznatljivi koveri grupa kao što su „The Pretty Thing“, „ The Byrds“ i „The Troggs“ dodaju bendu novi prefiks – psihodelični.U međuvremenu grupa je prilično koncertno aktivna pa nastupa prilično uspešno širom Evrope, pomenimo samo nastupe u Londonu, Berlinu i Parizu a krajem 2011. godine izlazi DVD na kojem je dokumentovan performans Ulvera u saradnji sa „Norveškom Nacionalnom Operom“.

Album iz 2013.- te “MESSE I.X – VI.X” u saradnji sa „Tromso Chamber Orchestra“ donosi modernu klasičnu kompoziciju podeljenu na šest delova koja je odbila neke rock fanove, ali ih je zato otkrila neka nova publika željna eksperimentisanja . Sledeće godine uleću u novi eksperiment i sa drone legendama Sunn O))) snimaju split album “Terrestrials” koji iako koncipiran kao potpuno nekomercijalan splet zvukova ulazi na finsku top listu i zadržava se na ne baš visokom 47. mestu, ali je kuriozitet da je uopšte tamo i zalutao.

Zasada poslednji album “ATGCLVLSSCAP“ čije ime ustvari predstavlja prva slova svakog znaka zodiaka na engleskom jeziku, donosi kolekciju uživo odsviranih pesama, koje su kasnije u studiju producirane, ispeglane i neke toliko promenjene da se nikako ne može reći da je to live album. Na ovom albumu, koji mi se prilično dopao, možete čuti razne uticaje, od trip-hopa do ambijentalnih pasaža i čak pop momenata.

Izvrsna „Nowhere (Sweet Sixteen)” je moj predlog za puštanje na bilo kojoj radio stanici koja drži do sebe. Ulver ima i gomilu albuma koji su urađeni kao soundtrackovi za filmove, ali o njima ne bih mnogo, jer ih nisam nešto puno slušao, a i ne zanimaju me puno.

Da zaključim, ideju da napišem članak o ovoj nesvakidašnjoj grupi sam dobio inspirisan stalnim Ulverovim ekperimentisanjem, traganjem za nečim novim, drugačijim. Ulver u svojoj bogatoj diskografiji ima odličnih i manje odličnih albuma, ali svakako zaslužuje da svi oni “otvorenog uma” probaju da daju šansu ovom netipičnom norveškom proizvodu.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=Ko8bwzUOAcA&w=560&h=315]