Ovo je istinit događaj. Zapali jednu da sebi dočaraš atmosferu iz ugla nesuđenog brucoša FDU, koji je ispao iz užeg kruga klase Radeta Markovića, pa je, da zaradi džeparac postao trgovac u seoskoj radnji…

Elem, preko puta dućana, živela je nekadašnja seoska lepotica, krupnih šarenih očiju, zift crne kose a tada upropašćena brakom, ocvala, neuredna alkoholičarka. Vera Lascetova (prisvojni nadimak po mužu). Tri ulice dalje, prema pruzi, živela je porodica domaćih cigana. U toj porodici, pantalone je nosila žena. Krupna, debela ciganka sa dve gornje trojke od svih zuba u glavi, strastveni pušač i neradnik. Zvali su je Dada ciganka.

Jednog oktobarskog jutra, otvorim dućan u šest i taman kad se malo razdanilo izađem ispred lokala. Od jednog ćoška vidim ide Dada i gura japaner kolica… Otkud ove tako rano, pomislim, kad nešto tu i viri iz kolica i klati se. Parkira Dada kolica, pogleda me ispod trećih kapaka, zažvali cigaretu u desnom uglu usana i kaze: “Evo ti Vera Lascetova, di da je istovarim?“. ..Kad ja, a Vera se obeznanila od Dadine brlje, noge joj više napred, a telo neprirodno savijeno u kolicima…
Istrese Dada ciganka Veru na beton i pošavši nazad kaže:” Ako Lasche pita otkud ova ovde, kaži da s’ je zatekla tu, da ne moram da ga bijem. Kartala sam u noć a ona bila žedna, došla, popila svu rakiju i rekla da ide kući. Kad ja jutros, a ona prdi u mom jendeku… To da ne kažedu da cigani nisu ljudi, ajd’ u zdravlje“.

Jednom prilikom Vera Laschetova šetala grobljem, pijana, u nekim odrpanim radničkim pantalonama. Poteralo je na veliku nuždu i ona, svuče tregere, obogati zemlju grobljansku i pođe svojoj kući. Sve bi bilo nesumnjivo sasvim obično, da je pantalone navukla kako treba. Gole guzice sa sve rukama pod tregerima je prošetala glavnom ulicom.😀

 

Dragana Vlajković Spasojević