NoVI saD u Pravom Ritmu !!!

“Ritam Evrope” je manifestacija koju Novi Sad održava već, evo punih deset godina i njome obeležava ” Dan Pobede”, datum kada je slomljen fašizam u II svetskom ratu. Tada je pobeđen, ali danas, on itekako “pomalja svoju ružnu glavu” što bi rekli Living Colour. Ja kao deklarisani antifašista, a i kao ljubitelj pretežnog broja grupa koju Studentski  Kulturni Centar Novog Sada kao organizator ove priredbe dovede za tu priliku, evo već deseti put pratim istu.

Ove godine “zapali”  su nam dobro poznati “reggae” pioniri Del Arno Bend, reper Marčelo (po meni jedan od retkih iz tog žanra koji zaista ima šta da kaže i koji stvarno koristi rep izraz da pošalje poruku mladima, svetu i narodu, ali to je samo mišljenje jednog matorog rokera) i punk-rock atrakcija Hladno Pivo koja je na našim prostorima vrlo, vrlo popularna a danas sam zaključio i zašto.

Na trg sam stigao negde posle pola osam kada je na moju žalost, Del Arno Band,već odsvirao pola svog repertoara predviđenog za deveto majsko veče, ali sam dovoljno video da mogu da zaključim da Jovan Matić i ekipa koja proslavlja 30 (i slovima trideset !) godina rada i dalje ima snage da natera na mrdanje kukovima i još nečim solidan broj posetilaca.”Dim iz moje lule”, “Horoskop” i “Treći Svijet” su Novosađane dobro razgalile i pripremile za nastavak večeri. Posebno priznanje duvačkoj sekciji koja je zvučala fantastično.

Marčelo i Napeti Quintet (tu mi matematika nešto nije najjasnija pošto ih je bilo devetoro na sceni , šest svirača i tri vokala) su krenuli posle dvadesetak minuta pauze i većina mlađih posetilaca je zdušno i u glas propratila Marčelove priče o socijalnim temama, nepravdama i slikama iz života. Na mene (koji, moram priznati nisam fan rep muzike,) najbolji utisak su ostavile precizna “Laž”, višeminutna “Baba” koja je u sebi imala i delove swinga i jazza i “Pozerište“, (sa jasnom porukom “Ti si taj virus”) a odlična sviračka pratnja sa izvrsnim violinistom davala je pečat i ostalim pesmama tako da sam ostao zatečen jer sam morao priznati sebi da mi se, eto i  nastup jednog repera poprilično svideo.

Hladno Pivo je institucija i tu nema spora. Bend sa trideset godina staža i toliko pređenih kilometara, koncerata, albuma i hitova je razvalio prepuni Trg Slobode i masa je većinu pesama u glas pevala zajedno sa Miletom , đuskala i skakala uz svaku pesmu, a uz starije, prave pankereske pesme šutke su bile neminovne. Da počnem da nabrajam koje su mi se pesme najviše svidele bilo bi iluzorno.Nastup je bio više nego odličan, sjajno tempiran, tri-četiri brže peseme, jedna srednjeg, pa jedna sporijeg, pa ponovo nekoliko bržih i tako par krugova. Moja omiljena “Ezoterija” bila je odsvirana izvrsno i novosadski hor je uglas pevao, na čelu sa mnom.

” Maknite ruke s mog volana
maknite dupe sa mog sica
ja putujem bez džipiesa
džipiesa sa nebesa “

Hladno Pivo je po ko zna koji put dokazalo da nije više samo pank bend nego da su jedna ozbiljna rock grupa, da su naučili da sviraju i da imaju potencijala da budu “headlineri” i ozbiljnijih (po broju učesnika, naravno) festivala.

“Messi, “Nije sve tako sivo”, “Zimmer Frei”, “Pjevajte nešto ljubavno”, “Kirbaj i kotlovina” (u sklopu koje je novosadski hor pomenuo i jednog aktuelnog političara i njegovo potencijalno seksualno opredeljenje) i ostale pesme su bile odlično primljene od prepunog Trga Slobode i tako je Hladno Pivo dokazalo da je jedan od najpopularnijih sastava regiona (kako se to danas već kaže). Negde oko petnaest minuta pre ponoći zavesa je spuštena uz naravno bis koju je publika izvukla od Mileta i družine a priredba se završila tako što je masa otpevala uz zvuke sa razglasa “Kad sunce opet zađe” i još jednom odala počast novosadskom zetu Tusti i KUD Idijotima.

Sve u svemu, odličan provod i poslata poruka sa Trga Slobode da “Fašizam neće proći”.