Pivski vodič kroz Grčku

piše : Milan Kovačević

Čitavog života sam letovanje smatrao više umorom, nego odmorom. Tek sam mnogo kasnije shvatio da je takvo mišljenje kreirano mojom latentnom nesposobnošću da se organizujem, skupim novce i pohitam negde gde me malo ljudi zna, a još manje dobro poznaje!

Godinama kasnije – kada se zaposlih i suočih sa stvarnim svetom, shvatio sam da je odlazak na more nasušna potreba. Ovde ne govorim o elitnim lokacijama i preskupim aranžmanima. Ovde govorim o odlasku na neko mesto, koje će barem na trenutak da rastereti mozak opterećen vrevom svakodnevnog života.. naročito ako ste prikovani za jedan od najvećih gradova ove naše – tobožnje – države.

Ipak – danas ovde govorimo o nečemu drugom. Skupio si novce, pronašao si jeftin smeštaj i spakovao si mesni narezak – i šta sad? Ideš u Grčku klimavim autobusom i nisi u prilici da poneseš barem dve gajbe svog omiljenog piva? Ne brini.

Uz ovaj kratki (ali slatki) vodič, uspećeš ženi ispred nosa da se opijaš, a da vaš budžet ne trpi zbog tvoje nezasite jetre! Na listi koja se nalazi ispred tebe, nalazi se nekoliko piva koje se u grčkim marketima mogu pazariti mirne savesti, a za dobru meru – ako uspeš ženu da nagovoriš da ti uzajmi koji euro više – biće ovde i par piva koje miluju svako čulo.

VAŽNO OBAVEŠTENJE: Kako su u pitanju jeftina piva, ne možeš da očekuješ bog-zna-šta. Ovde se – prevashodno – govori o jeftinoj cugi!

5. FIX Dark

Ukoliko do Grčke dođete sopstvenim prevozom, i desi se da vam vozilo zariba i da mu treba promena ulja.. ne tražite dalje! “Fix Dark” podjednako je gnusan kao i njegov svetliji brat, samo što je – ako ništa – za nijansu jači, pa će vam trebati manje istog u grlu da se oroljate.

Idealna temperatura služenja na postoji, jer bilo da ste FIX izvadili iz frižidera ili iz kredenca, u pitanju je definitivno najodvratnije pivo sa kojim sam se suočio na Jonskoj obali.

4. Vergina (ΒΕΡΓΙΝΑ) Lager

Kafana koju sam posetio prve večeri letovanja zove se “Džonijevo mesto” – rade matori Džoni i žena mu. Kaže na reklami koja se nalazi ispred vrata, “pivo jeftino kô čips” i “nema jeftinijeg na ovoj strani mora”.

Vergina je takvog i ukusa – bljutava, vodenasta i lavovska! Ako ništa, barem u flaši ima hmelja i ječma, za razliku od naših industrijskih bućkuriša, te su šanse za mamurluk minimalne. Džoni je – kad se sve uzme u obzir – govorio istinu, jer je ovo pivo kod njega svega 2 eura, a u marketima se može naći za duplo manje novca, što tebi – mladom balkanskom članu niže srednje klase – veoma znači!

3. Pills Hellas

Za užinu sam najčešće konzumirao “Pils Hellas” – pivo koje bi moj ujak pio da ga je put nekako doveo u Grčku. Kažem “moj ujak”, jer ne samo što je ovo bilo definitivno najjeftinije pivo u lokalnom marketu, već neodoljivo podseća na Jelen – neprikosnovenog kralja domaćih alokoholičara koji cugaju ispred radnje. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog meke (opustatos) pene i kristalno prozirne teksture.

Ukus je – moram priznati – osetno bogatiji i sladunjaviji od prethodna dva takmaca, ali ništa čemu bih se vratio. Pivo koje treba biti u nedostatku boljeg alkohola.

2. Kaiser Pilsner

Ako se u obzir uzmu piva jeftinija od vekne hleba, onda je ‘’Kaiser Pilsner’’ pivo koje bih neobavezno cugao – i kada sam pri kešu, i kada nisam. Lagano i mekano, kao babin stari jastuk – takvog je i mirisa, ali povratak u detinjstvo je zagarantovan.

Čini mi se da se od ovoga ne možeš oroljati, ako iole držis do sebe i smatraš se balkanskim neandertalcem koji je zalutao u civilizaciju. To je ujedno i najveća mana “Kaiser” pilsnera – bezazlen je u smislu opojne moći.. ili ja nisam popio dovoljno.

Staklenac je još bolji i deluje luksuznije (zlatna folija oko čepa), ali mi ga nisu hteli dati bez flaše. Nije pomoglo ni moje “deknuću ga ispred radnje, pa vam odma’ vrnem”. Seronje. Kako god – bez griže savesti, preporučujem vam ‘’Kaiser’’, a i lepo izgleda – zar ne?

1. Mamos (Μάμος)

Ta-dam! Imamo pobednika! Ubedljivog pobednika!

Nekoliko liga ispred ostale “industrije”, nalazi se ovo pivo, koje zbog specifičnog zahmeljenog ukusa i izražene slatkoće odnosi prvo mesto na ovogodišnjem takmičenju jeftinog piva, čiji sam ja organizator/sudija/pokrovitelj.

Ovde se (prisutna) jeftinoća nazire tek u tragovima, i to samo u slabašnoj Peni, ukus je – za 1,5€ – bogovski! Hvala bratu Dimitrakakisu (Chaoshorde) na toploj preporuci, jer – ko može bolje znati o grčkom pivu, od Grka koji pije pivo?

Sada – kada vas put nanese u Grčku, nema potrebe da se “fiksate” vodenastim “Fix” pivom, ili da sanjate Apatin nakon ispijanja “Mythosa”. Sve što vam treba nalazi se na ovoj fotografiji!

DODATAK: Za one sa popustljivom suprugom (ili za samce koji novac mogu da troše kako žele)

Sada – kada ste očima prečli preko liste niželigaških piva, red je da se posvetimo cugi koja odiše neizmernim kvalitetom, i čiji ukus vredi svakog centa.

3. Mountain Drops

Kada sam rešio da malo podignem standard, naručio sam u kafiću pivo “Mountain Drops”, zlatni ejl koji je napravila pivara “Stala – Epirus Brewery”. Izbor je bio ozbiljan, ali kako je jedina opcija kupovine velikog piva bila baš ova, nisam previše razmišljao.

Ovo je piće četiri puta skuplje od najskupljeg piva iz industrijske liste, pa se sada zasluženo nalazi na mestu najskupljeg (jednog) pića koje sam popio u nekom lokalu, ikada. Jedino sam usrani “Jeger” (čašicu) na “InMusic” festivalu platio više, ali to je festival, pa se ne računa.

Nemojte da vas to pokolepa, jer su cene pića u Grčkoj izrazito visoke i nerealne. Na primer – solidna pica koštaće vas 7 eura, dok ćete za loše točeno pivo u istom lokalu platiti 5. No, ko traži – taj i nađe – pa u nekoj od specijalizovanih prodavnica pića, možete da naletite na “Mountain Drops”.

Ovo pivo je – da znate zašto da ga tražite – pitko, slatko, zasićuje. Ima više karaktera nego gajba “Mitosa” ili “Fixa”, pa ako ste ljubitelj dobrog gutljaja, nema razloga da previše razmišljate!

2. Stala (Στάλα)

Jedan od prijatnijih dana, poboljšao sam pivom za koje proizvođač kaže da je “zapečaćena poruka iz prošlosti za budućnost, koja čeka da napuni čaše živahnom radošću, svežim egzotičnim ukusima i nenadmašnom aromom”. Moram priznati – adekvatan opis!

Dobro se zagledajte u čašu. Primećujete li razliku u odnosu na do sada popijena industrijska piva? Vidite li išta sa druge strane? Ako imate funkcionalne oči i odgovor je “NE” – dozvolite mi da objasnim zašto je to tako.

Pa – u pitanju je još jedan biser iz “Stala – Epirus Brewery“. Konkretno, pejl ejl sa jačinom od 5,6%. Slatkastog, a udaračkog karaktera! Idealan za posle ručka, a pre (i nakon) večere!

Da sumiram – nema greške. Svaki pravi pivoljubac uživaće u ovom pivu, a kako se isto može nabaviti u specijalizovanim prodavnicama po sasvim pristojnoj ceni (izbegavajte kafiće gde košta 6€), nema potrebe da previše razmišljate.

1. Jamala

Džamala, Džamala – srećo moja mala. Dali bi mi dala, piva iz bokala? Ne – ovo nije najnoviji romski-autotjun hit, ovo je moja posveta najboljem I.P.A. pivu koje popih ovo leto! (za sada – ipak sam ja aktivan čovek)

Solidnih 6,0% idealno se sudara sa prijatnom gorčinom ovog “karnevalskog i ritualnog piva”, kako kaže sada već dobro poznata pivara iz Epira.

Nakon pijenja četiri različita piva iz njihove proizvodnje (ovde nisam predstavio cream Paguru, nije za svakoga), od kojih se svako ispostavilo boljim od prethodnog, moram da dam najvišu ocenu pivari “Stala”, koja – da sve bude potaman – posle ovog mog pivskog putešestvija zaslužuje najtoplije, i pre svega zaslužene, preporuke!

Iako sam uživao u svega par gutljaja ovog piva – moja pratilja je popila ostalo, jer joj se nije svidelo belo vino koje kupih – to je bilo dovoljno da se zaljubim u gustinu ovog napitka i udar svežine koji Džamala ostavlja za sobom. Docnije, kupio sam desetak flašica – najlepše je ugađati sebi!

Ovo je još jedno pivo koje će grčka granična policija pronaći u mom koferu ako me ispretresaju na granici. Pu-pu-pu, daleko bilo!

PS: Nisu me pretresali!