Počivaj u miru, luđače ! R.I.P. Keith Flint !

Dan iza koji je promenio sve: Keith Flint je mrtav, The Prodigy više ne postoji!
Povratak u najgore vreme sa početka devedesetih kada je izlaz u emisiji “Garažni Geto” koju uređuje Braca Karaklajić, gde saznajemo šta je to napolju progresivno u alternativnoj muzici.

Prvi kontakt sa The Prodigy uz spotove “Charly“, “Everybody In The Place“, “Wine It Up“, “Out Of Space” i spoznaja da “techno” može da se svira Live. A potom sledi MTV na 3K koji u nedogled vrti “No Good Start The Dance“. Kasnije je prozor VJ Techno & RaveOlution. Zahvaljujući “bugarima” dolaze “Experience” & “Music For The Jilted Generation” prvo na kasetama a potom i CD format. I uvek mi je bilo krivo što posljednja stvar sa MFTJG nije uspela da se nareže na “bugarski disk”. 

Sećam se ludih vožnji po gradu i Ribarcu kada je The Prodigy otapanjen do daske. 

Dolaskom techno muzike u klubove shvatili smo da The Prodigy nisu baš muzika za podijum iako je bilo super kada ih DJZ i Fakir zavrte u “Contrast” -u. 
Jun 1995 i najava koncerta u Budimpešti. To se nije smelo propustiti. Koncert je u nedelju 18. juna a frka kreće već u petak. Na poslu tražim slobodan ponedeljak ali ne nailazim na razumevanje. Iako je odličan i korektan odnos sa šefom, ovo je prvi nesporazum. Ali odustajanja nema uprkos tome i što je ekipa ispalila. 100 maraka u džep i pravac na voz. Prvo solo putovanje u Peštu. Prvi kontakt nakon svega sa komšijama iz Slavonije i “lula mira”. Svirka kreće sa sumrakom u sjajnom ambijentu na otvorenom, amfiteatar u parku – Petofi Csarnok. U ogromnom balonu se pojavljuje Keith Flint i nakon pucanja balona kreće neviđeno ludilo. Među 2000 ljudi dominira ekipa iz Srbije. Za razliku od beogradskog koncerta šest meseci kasnije koji je bio masovniji i rejv za pamćenje, u Pešti je bio sjajan zvuk. Mađare su animirale tek poslednje dve stvari na koncertu. Hvatam taksi i stižem na voz za nazad. U vozu Noise Destruction ekipa. Znači bilo nas je četiri-pet iz grada. Ujutro stižem na posao pravo sa puta. Kuliram kao da se ništa nije desilo. Odaje me mentol Pall Mall. Provalio me gari sa posla: “P***o, bio si!”

O beogradskom koncertu ne bih da pišem jer su tamo bili i oni koji su rođeni par godina kasnije.
Sledeća scena je njihov koncert na Đavi 2007. Popeli smo se iznad šanka na neku konstrukciju. To ludilo u publici i šutka u prašini se više nikada nigde nije ponovilo. Ortaci koji su bili u masi kažu: “Skineš majicu, ruke u vis, pustiš da te masa nosi i boga moliš da ostaneš nepovređen“.
A onda sam zaboravio na The Prodigy jer mi je sve to što se dešavala sa njihovim gostovanjima u Srbiji postalo smor, mada sam ih gledao još dva-tri puta od toga jednom u prolazu. Poslednji put mi je bilo smešno pa me čak bilo sramota da stojim pored “kolega sa posla” koji su sa splava došli na The Prodigy. 
Neka žurka u “Compressor“-u i u uvo mi uđe neka simpa melodija. Ostaje danima i pokušavam da saznam šta bi to moglo biti, da bi mi Andrija rekao: “Pa to je ‘Omen‘, nije valjda da nisi slušao njihov novi album?”

Ne, nisam ga ni do danas čuo, mada je “Omen” super stvar. Možda posljednja.
Ali pamti se Protest 1996/1997 kada je “Voodoo People” bio himna uz Kojinu “Buka u modi” i premijerno pušten Pendulum remix kada nas je DJ Marky sve iznenadio. Ekipa je vrtela ploču jedno šest meseci na žurkama a posle je zabranjena. Samo bratu Filipu Motovunskom je dozvoljeno da rola tu traku. 
I nakon svega, da, The Prodigy su bili super bend. Velika šteta je što odlaskom Keith Flinta više neće postojati prilika da neke nove generacije osete tu energiju koja je neverovatna i jedinstvena.
Počivaj u miru luđače!

Milorad Popović – Šef