Braća poštari i srpska "Kruna"

Braća blizanci, Dragan i Milan Cvejić iz Čortanovaca su novosadski poštari već više od deset godina. Nastavili su porodičnu tradiciju jer je njihov otac Stevan četiri decenije raznosio poštu novosadskim ulicama. Osim što su dobri radnici i divni mladi ljudi, imaju i neobičan hobi. Na temeljima popularnih društvenih igara napravili su svoju sopstvenu. Njihova društvena igra za temu ima srpsku srednjevekovnu istoriju i zove se “Kruna”. Zašto “Kruna”, a i još ponešto o samoj igri saznajte u intervjuu koji je sa njima napravio ko-urednik Dotkoma, Aleksandar Tepić…

Zašto ste napravili društvenu igru sa istorijskom temom nekadašnjeg Velikog srpskog carstva ?

Volimo da igramo društvene igre, to je prvi povod. Drugi povod jer nam je hobi pravljenje figurica od drveta i uopšte rad sa drvetom, a treći i verovatno najvažniji je taj što smo jako zainteresovani za istoriju srpskog naroda i rado je proučavamo. Kad se spoje ta tri interesovanja, rezultat je ova društvena igra.

Zašto ste odabrali baš ovaj period srpske istorije kao temu ?

Odabrali smo drugu polovinu četrnaestog veka, tačnije negde deceniju pre Kosovskog boja, što je priznaćete vrlo zanimljiv period srpske istorije.

Kako ste prikupili sve potrebne podatke i informacije da biste taj period verodostojno prikazali u ovoj igri ?

Prikupili smo ih sa raznih strana. Iz istorijskih spisa, udžbenika istorije, sa interneta, proučavanjem specijalno baš tog perioda.

Koliko vremena vam je trebalo od ideje do realizacije ove igre ?

Ideja je došla spontano, ali sama izrada je trajala poprilično. Nekoliko godina. Doduše, ne u kontinuitetu. Obično smo radili nekoliko nedelja dok nas drži entuzijazam, pa smo onda imali i po mesec-dva pauze, pa nas je ponovno obuzimala ta ideja kojoj smo se predavali i tako…Koliko su nam posao i ostale obaveze dopuštale. Što se tiče izrade samog prototipa, mapa (ovo nam nije prva mapa, imala je ona dosta prekrajanja i sređivanja da bi bila što verodostojnija),sam dizajn i kutije i ovog dela na kojem se igra se menjao vremenom. Sadašnja pravila su se takođe menjala od početka pa do sada, kada se može reći da je igra dobila svoj konačan oblik. Igru smo igrali nas dvojica i baš kroz tu igru smo je razvijali. Uočavali nedostatke, vrline i mane i trebalo bi da smo sada zadovoljni. Kažem, trebalo bi jer uvek može bolje, ali možemo reći da smo zadovoljni finalnim proizvodom.

Znači, ovo je tzv. board društvena igra koja sadrži tačno šta ? Možete li nam pobliže objasniti ? Koje sve elemente ona sadrži ?

Što se tiče fizičkih osobina ove igrice, ona je u osnovi napravljena od tvrdog papira, to jest kartona i figurica od drveta kojih ima sedam. Znači, ovu igru može da igra najmanje dva igrača, a najviše sedam. Pošto je u pitanju Srednji vek, glavne uloge u igri imaju junaci iz tog doba srpske istorije : Uroš Nemanjić, Lazar Hrebeljanović, Vukašin Mrnjavčević, Tvrtko Kotromanić i još neki. Velikaša ima još dvadeset, a pošto svaki od njih ima svoju vojsku, tu imamo još gomilu izrađenih vojnika od papira i drveta. Što se tiče elemenata koji čine ovu društvenu igru potpunom tu su : mape, karte, kockice i već pomenute figurice.

Kako to da ste došli na ideju da napravite “board” društvenu igru umesto, recimo, video igrice koje su u današnje vreme mnogo popularnije ?

Samim tim što smo nas dvojica ljubitelji igara tog tipa i slabije se zanimamo video igricama, zbog toga smo došli na ideju da napravimo baš nešto ovako.

Da li pored zabavnog, ova igra, koja se, uzgred budi rečeno, zove “Kruna” ima i edukativni karakter ?

Naravno, igrajući ovu igru možete naučiti puno o istoriji i kulturi našeg naroda u tom periodu Srednjeg veka.

Dakle, ovde imamo društvenu igru koja se odvija u jednom periodu gde tačno znamo šta se zbivalo, ali ovde igrači imaju moć da sami kroje sopstvenu alternativnu istoriju. Kako to komentarišete ?

Upravo tako. Mapa odražava stvarno stanje i veličinu teritorija srpskih vlastelina u to vreme, ujedinjeni u Dušanovo carstvo, ustvari, to su negde godine kada je Dušanovo carstvo počelo da se raspada, otprilike dve decenije pre Kosovskog boja. Dakle, posle Dušanove smrti ovde pomenuti velikaši se bore za njegovu krunu, uključujući i njegovog sina Stefana Uroša Nemanjića, poznatijeg pod nadimkom Uroš Nejaki. Sam cilj ove igre je pobediti i osvojiti, to jest, naslediti Dušanovu krunu. Otud i naslov same igre – “Kruna” Potrebno je znanje, veština i sreća da se pobedi u ovoj igri. Zadaci koji su sastavni element ove igre su takođe vezani za srpsku istoriju i biografiju određenog velikaša, nisu izmišljeni.

Sastavni deo igre su i ovi grbovi koje ste napravili, a predstavljaju grbove porodica već pomenutih velikaša iz tog perioda. Koliko su oni autentični u vašoj izradi ?

Nadamo se da su autentični, haha. Jer, naši izvori u vezi sa grbovima bili su i “Fojnički grbovnik”, istorijske knjige, sajtovi na internetu koji se bave tom tematikom i drugi.

Igru je bilo poprilično zahtevno izraditi. Kako ste pravili figurice i ostale delove ?

Same figurice smo počeli iz hobija dosta pre nego što smo dobili ideju da napravimo društvenu igru ovog tipa. Pravili smo ih od čačkalica, papira, drveta, raznih materijala…Sve što vidite ispred nas je ručni rad. Potpuno manuelno. Sve sem štampe na karticama, prvenstveno iz estetskih razloga.

Kako ste sami rekli, pre ovog finalnog oblika, puno puta ste igrali ovu igru. Što sami, što sa prijateljima i drugim ljudima. Kako su ti drugi ljudi reagovali na igricu. Kako im se svidela ? Da li su imali primedbi, saveta, sugestija ?

Naravno, u samom razvijanju igre pomogle su nam ideje i drugih igrača. Neke njihove sugestije smo uvažili i uvrstili u pravila igre ili estetski deo. Ova finalna verzija je predstavljena pre nekih godinu dana i generalno, reakcije su više nego pozitivne.

Šta dalje ? Igricu ste napravili, tj. njen prototip. Kakvi su dalji planovi ?

Plan je da se nađe sponzor koji bi nam pomogao da igra krene u serijsku proizvodnju. Nismo gadljivi ni na ideju o kompjuterskoj verziji “Krune”. Videćemo. To nam nije prvobitni cilj, ali ako neko izađe sa pristojnom ponudom, zašto da ne.

Imate li u planu da napravite nešto slično ? Neku drugu igru ili da ove figurice koje su vrlo zanimljive, možda ubacite u serijsku proizvodnju ?

Za sada ne. Nemamo ništa konkretno zamišljeno, ali ko zna. Može svašta da nam padne na pamet. Očas…

Ako nađete sponzora, u šta ja ne sumnjam, šta očekujete od nje ? U kom pravcu bi se ona mogla razvijati. Da li očekujete uspeh kod publike ?

Bez lažne skromnosti, očekujemo uspeh. Nekakva garancija su nam dosadašnje reakcije ljudi koji su je videli ili čak igrali.

I za kraj, da li je ovo finalna verzija “Krune” ? Neće biti više izmena ?

Recimo da jeste…Ali, nikad se ne zna, haha. Ali i kad bi bilo promena, one bi bile čisto kozmetičke prirode ili neke nijanse. Ništa veliko. Neka sitnica koja ne bi menjala samu prirodu igre.

I ipak još nešto moram da vas pitam. Da li ste zaštitili i patentirali “Krunu” ? Mislim da je to vrlo važan korak u današnje vreme.

Jesmo, zaštitili smo i patentirali igru u “Zavodu za intelektualnu svojinu”. Zaštićena je od plagijata. Mislimo da je “Kruna” prilično originalna društvena igra koja bi mogla da ima uspeha i svoje pobornike. Naročito u Srbiji.